Kartica sela:

Manastirica (Ključ) Mînăstîre [011]

(m. sg.) Mînăstîrĭan • (m. pl.) Mînăstîrĭeń • (f. sg.) Mînăstîrĭană • (f. pl.) Mînăstîrĭeńe • Istočni Vlasi • Carani • Narečje: oltensko

pi/pe/pĭe/pră/pă	đi/đe/ďe/dă	klańe/klaĭe	ḑău/zău	śe/će/če/ťe	ź/đ/ď/ğ
pi	đi	ĭ	z	ś	ź

MANASTIRICA (356 st.): ratarsko-stočarsko (28,9% agrarnog st.) seosko naselje poluzbijenog tipa, na (180-200 m) dolinskim stranama Manastirskog potoka, leve pritoke Matke, između Kalfe (422 m) i Čoka Čuči (212 m), 11,5 km SZ od Kladova. Površina atara iznosi 1.613 ha. Na stariju naseljenost ukazuje selite na lokalitetu Šajna. Pominje se 1844: kada ima 27 kuća i 117 žitelja (1924. - 58 domova i 327 žitelja). St. je pravoslavno (slavi Petkovicu, Sv. Nikolu i dr.), a nacionalno se većinom izjašnjava kao srpsko. Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0:2 (1961) do 0:6 (1991). U selu se nalazi manastir posvećen Sošestviju sv. Duha. Vodosnabdevanje je kolekgivno (49% domaćinstava) i individualno (ulične javne česme sa vodom iz posebnog izvora - 11%: kopani i bušeni bunari i dr.). Ima četvororazrednu OŠ (1999/2000. - 7 učenika) i dr.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Manastirica (Ključ)

Etimologija imena sela:

< srb. manastir manastir + ica (rel.)

Poreklo link:	Klik ovde!
*POREKLO STANOVNIŠTVA ORIGINEA POPULAȚIEI**
Коста Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 289-290 11. Манастирица (Испитивана 1920 године ). - Источни, мањи део хатара је на површи Кључа, а западни, већи, на високим површима, до површи Мироча. У хатару је горњи ток потока Шајне, и њена притока Манастирички Поток, на чијим су странама и сеоске куће. У селу је Селски Извор, а у хатару су: Цероња, Мирша и други извори. Најбоље су њиве на површи Кључа. Места са њивама, ливадама и гајевима се зову: Калфа, Поље у Шајни, Војнаса, Попјаска, Шајна и Стриба. Утрина је Шарбанов Крак, а шума Манастирички Гај (Бранишће Манастир). Село је збијеног типа и пошто је мало није подељено у крајеве и махале. Куће су размакнуте по 10-30 м. Испитано је 14 родова са 58 кућа. - Гробље је јужно од "села" на брежуљку Капела. Село је добило име по недалеком манастиру Манастирици. О старој манастирској цркви, која је срушена крајем прошлог века и подигнута нова, нема помена из прошлости. По предању саградио ју је "св. Никодим". Сељиште у Шајни је, веле, од истоименог села, које је раније постојало, а Старо Гробље (Морминц Батрњ) је из прошлости села док је било у Великој Долини. Манастирица се први пут помиње после присаједињења Србији. Год. 1846 имала је 27, 1866 год. 36, а 1924 год. 58 кућа. По предању раније је поред потока Шајне било истоимено село, чији су се становници због "турског зулума" или "чуме" морали раселити. Неки су побегли у "Влашку", а неки у села Кладушницу, "Џеџерац" (Давидовац) и Сип, а неки се настанили на месту Велика Долина (Ваља Маре). Они из Велике Долине су се доцније преселили и засновали Манастирицу. Од данашњих родова само су преци Чичиланешта и Калинешта (један род, 9 к., Св. Никола) и Никешта (Никићи, 5 к., Петковица) становали и у Великој Долини, а доселили се из "Влашке". Остали су родови дошли у садашње село: Паунешти ("Бугари" 5 к., Св. Никола) су од Ниша. - Гушати (2 к., Ђурђиц): прадед из "Влашке". - Јанкулешти (4 к., Св. Никола): из Скеле преко Дунава. - Фнтарешти (4 к., Петковица): дед је из "Влашке". - Вулпешти (3 к., Св. Арханђео): отац (старцу од 100 г.) је из Грљана код Заечара. - Калафировићи (3 к., Св. Никола) су од Ниша. - Табашешти (Радујкићи, 6 к., Св. Никола) су из "Џеџерца". - Јовешти (2 к., Петковица): отац је "Унгурјан" из Брестовца у тимочкој Црној Реци. - Ђурешти (2 к., Св. Арханђео) су из Ћуреша у "Арђалу". - Царани (4 к., Св. Арханђео) су из "Влашке". - Унгурјани (4 к., Петковица): отац је из Бучја у Црној Реци. - Србу (Ђорђевићи, 3 к., Св. Никола) су "од Косова", а овамо су дошли из Штубика у Крајини. - Акимешти (2 к., Св. Никола) су из Велеснице. Заветина је у четвртак по Духовима

S T A T I S T I K A

1850.¹⁾ (Vlasi)

1866.²⁾ (Vlasi)

1921. (Rumuni)³⁾

2011. (Vlasi)

Kuća

Duša

Svega

Srba

Vlaha

% Vl.

Svega

Srba

Rumuna

% Rum.

Svega

Srba

Vlaha

% Vlaha

Rumuna

146

166

164

98.8

168

163

1.19

G E O G R A F I K A

Fizionomske karakteristike			Nadmorska visina u m.		Površina	Tradicionalna
Tip	Oblik	Reljef	Centar	Visinski pojas	ha	privreda
poluzbijeno	zvezdast	brdski	173		1613	ratarsko-stočarsko

GRAĐA U REČNIKU:

Etnogr. oblast: Ključ

LEGENDA:

= vlaško

= Vlasi i povlašeni Srbi

= mešovito

= romska mahala

= bajaško (Romi)

^{1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija
sproveden je 1850. godine.
Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi
Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852}

²⁾Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu: В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872

³⁾Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!

x u rubrikama popisa iz 2011. godine o značava mesta u kojima je broj popisanih lica bio manji od 3 (Strategija, p. 19)

Broj pogleda : 1329

aa ăă bb țț čč ćć dd ḑḑ ğğ đđ ďď ee ff gg hh ii îî ĭĭ kk ll ļļ mm nn ńń oo pp rr ss şş śś tt ťť uu vv zz žž źź