Vlaski recnik - Vorbariu ruminesk

Reč apus - definicija

Br Rumunski Srpski Gnezdo reči Reč u umotvorinama Akcija
493 apus apus запад apus (i. m.) — 1. (zast.) zapad, strana sveta ◊ soarili ĭe la apus — sunce je na zapadu ◊ a veńit un uom ďi la apus — došao je čovek sa zapada [Dun.] 2. (zast.) zalasak sunca; sumrak ◊ am grabit s-ažung la koļibă pănă la apus đe suare — žurio sam da stignem kući do zalaska sunca (Tanda) ♦ dij. sin. zavrńit, zovîrńit [Por.] [Vidi]

Reč apus u karticama drugih reči
Br Vlaški Rumunski Srpski Gnezdo reči   Reč u umotvorinama Akcija
1675   đi   de   од   đi (predl.) — a. od ◊ ļingura ĭe fakută đi ļiemn — kašika je napravljena od drveta ◊ kînd am pļekat đi la vuoĭ, m-a prins pluaĭa — kad sam pošao od vas, uhvatila me kiša b. sa ◊ pluaĭa vińe đi la apus — kiša dolazi sa zapada c. iz- ◊ ușa ĭe înkisă đinuntru — vrata su zaključana iznutra d. za ◊ a kumparat șî đi mińe — kupio je i za mene ◊ ak đi kusut — igla za šivenje c. o ◊ vorbim đi ĭel — govorimo o njemu ♦ var. đe [Por.] dij. var. dă, dîă [Hom.][Mlava][Bran.][Stig] ♦ dij. var. ďe [Kmp.] ∞ đe   [Vidi]
6628   kamară   grămadă   гомила   kamară (mn. kamĭerĭ) (i. ž.) — gomila, hrpa; kamara ◊ la Rumîń Ungurĭeń dă la apus sa fak pomĭeń ku kamară, kolaśi sa grîmađesk ka porkuońu dă fîn — kod zapadni Vlaha Ungurjana pomane se prave se kamarom, obredni hlebovi se gomilaju kao stog sena [Res.] ♦ dij. sin. gramadă [Por.]   [Vidi]
3934   razbuna   răzbuna   разведрити се   razbuna¹ (ĭuo ma razbun, ĭel sa razbună) [akc. razbuna] (gl. p. ref.) — (o vremenu) razvedriti se ◊ trĭek nuviri, đi la apus sa razbună vrĭamĭa — prolaze oblaci, sa zapada se razvedrava vreme ◊ la nuoĭ s-a razbunat đemult — kod nas se razvedrilo odavno ♦ sin. sańin [Por.]   [Vidi]
4423   Suare   soare   Сунце   Suare (mn. suorĭ) [akc. suare] (i. m.) — (astr.) Sunce ◊ suariļi ĭe stauă kare mĭarźe pi śerĭ, șî viđerĭaḑă pomîntu — sunce je zvezda koja se kreće nebom, i osvetljava zemlju ◊ suariļi rasîare đimińața la rîsarit — sunce se rađa ujutru na ustoku ◊ suariļi ĭe măĭ sus pi śerĭ la amńaḑîț — sunce je najviše na nebu u podne ◊ suariļi sara zavîrńe la apus — sunce uveče zalazi na zapadu ◊ (mag.) rumîń-aĭ batrîń tare a bagat sama să nu-nžure suariļi, pomîntu șî pîńa — stari Vlasi su jako vodili računa da ne psuju sunce, zemlju i hleb [Por.]   [Vidi]
5033   Svińareva   Sviniareva   Свињарево   Svińareva [akc. Svińareva] (i. ž.) — (ojk.) Svinjarevo ◊ Svińareva ĭe sat rumîńesk în komuna lu Žabarĭ — Svinjarevo je vlaško selu u opštini Žabari ◊ Svińareva ĭe dă la Mlaoa la apus — Svinjarevo je zapadno od Mlave [Pom.]   [Vidi]

ŠAlJI KOMENTAR:
TRIMITE COMENTARUL:

aa ăă bb țț čč ćć dd ḑḑ ğğ đđ ďď ee ff gg hh ii îî ĭĭ kk ll ļļ mm nn ńń oo pp rr ss şş śś tt ťť uu vv zz žž źź

Br		Rumunski	Srpski	Gnezdo reči	Reč u umotvorinama	Akcija

493	apus	apus	запад	apus (i. m.) — 1. (zast.) zapad, strana sveta ◊ soarili ĭe la apus — sunce je na zapadu ◊ a veńit un uom ďi la apus — došao je čovek sa zapada [Dun.] 2. (zast.) zalasak sunca; sumrak ◊ am grabit s-ažung la koļibă pănă la apus đe suare — žurio sam da stignem kući do zalaska sunca (Tanda) ♦ dij. sin. zavrńit, zovîrńit [Por.]		[Vidi]

Reč apus u karticama drugih reči

Br	Vlaški	Rumunski	Srpski	Gnezdo reči	Reč u umotvorinama	Akcija

1675	đi	de	од	đi (predl.) — a. od ◊ ļingura ĭe fakută đi ļiemn — kašika je napravljena od drveta ◊ kînd am pļekat đi la vuoĭ, m-a prins pluaĭa — kad sam pošao od vas, uhvatila me kiša b. sa ◊ pluaĭa vińe đi la apus — kiša dolazi sa zapada c. iz- ◊ ușa ĭe înkisă đinuntru — vrata su zaključana iznutra d. za ◊ a kumparat șî đi mińe — kupio je i za mene ◊ ak đi kusut — igla za šivenje c. o ◊ vorbim đi ĭel — govorimo o njemu ♦ var. đe [Por.] dij. var. dă, dîă [Hom.][Mlava][Bran.][Stig] ♦ dij. var. ďe [Kmp.] ∞ đe		[Vidi]



6628	kamară	grămadă	гомила	kamară (mn. kamĭerĭ) (i. ž.) — gomila, hrpa; kamara ◊ la Rumîń Ungurĭeń dă la apus sa fak pomĭeń ku kamară, kolaśi sa grîmađesk ka porkuońu dă fîn — kod zapadni Vlaha Ungurjana pomane se prave se kamarom, obredni hlebovi se gomilaju kao stog sena [Res.] ♦ dij. sin. gramadă [Por.]		[Vidi]



3934	razbuna	răzbuna	разведрити се	razbuna¹ (ĭuo ma razbun, ĭel sa razbună) [akc. razbuna] (gl. p. ref.) — (o vremenu) razvedriti se ◊ trĭek nuviri, đi la apus sa razbună vrĭamĭa — prolaze oblaci, sa zapada se razvedrava vreme ◊ la nuoĭ s-a razbunat đemult — kod nas se razvedrilo odavno ♦ sin. sańin [Por.]		[Vidi]



4423	Suare	soare	Сунце	Suare (mn. suorĭ) [akc. suare] (i. m.) — (astr.) Sunce ◊ suariļi ĭe stauă kare mĭarźe pi śerĭ, șî viđerĭaḑă pomîntu — sunce je zvezda koja se kreće nebom, i osvetljava zemlju ◊ suariļi rasîare đimińața la rîsarit — sunce se rađa ujutru na ustoku ◊ suariļi ĭe măĭ sus pi śerĭ la amńaḑîț — sunce je najviše na nebu u podne ◊ suariļi sara zavîrńe la apus — sunce uveče zalazi na zapadu ◊ (mag.) rumîń-aĭ batrîń tare a bagat sama să nu-nžure suariļi, pomîntu șî pîńa — stari Vlasi su jako vodili računa da ne psuju sunce, zemlju i hleb [Por.]		[Vidi]



5033	Svińareva	Sviniareva	Свињарево	Svińareva [akc. Svińareva] (i. ž.) — (ojk.) Svinjarevo ◊ Svińareva ĭe sat rumîńesk în komuna lu Žabarĭ — Svinjarevo je vlaško selu u opštini Žabari ◊ Svińareva ĭe dă la Mlaoa la apus — Svinjarevo je zapadno od Mlave [Pom.]		[Vidi]