Br		Rumunski	Srpski	Gnezdo reči	Reč u umotvorinama	Akcija
1132	ćeĭ	tei	липа	ćeĭ (mn. ćeĭi) [akc. ćeĭ] (i. m.) — 1. (bot.) lipa (tilia platyphyllos) ◊ đin ļiemnu đi ćeĭ sa fakut blîăń đi loitre đi kar, da fluarĭa đi ćeĭ sî kuļaźe đi ļekuit durĭarĭarĭ la burtă — od lipovog drveta rezale su se daske za kanate na kolima, a lipov cvet se bere za lečenje bolova u stomaku 2. lika, potkorni sloj lipovog drveta ◊ ku kuaža supțîrĭe a đi ćeĭ lumĭa đimult a ļagat viĭa — lipovom likom su ljudi nekada vezivali vinovu lozu [Crn.] ♦ dij. var. ćiĭ [Por.]		[Vidi]

Reč ćeĭ u karticama drugih reči
Br	Vlaški	Rumunski	Srpski	Gnezdo reči	Reč u umotvorinama	Akcija
580	buśin	bucium	рикало	buśin (mn. buśińe) (i. m.) — rikalo, pastirska truba, dugačak duvački instrument od lipove kore ◊ buśinu sî faśe primovara, kînd ĭe ćeĭu-n mîzgă — rikalo se pravi u proleće, kad je lipa u sokovima [Crn.] ◊ buśinu a fakut pîkurari, pănă a pazît uoĭiļi — rikalo su pravili pastiri, dok su čuvali ovce [Por.]	(Ima umotvorina!)	[Vidi]
1169	ćaĭ	ceai	чај	ćaĭ (mn. ćaĭurĭ) (i. m.) — čaj, topli napitak od osušenih delova biljaka ◊ lumĭa nuastră a kuļes ĭarbă ńagră, șî ĭarna a fĭert ćaĭ đi tușît șî durut la burtă — naši ljudi su brali nanu, i zimi kuvali čaj protiv kašlja i bolova u stomaku [Crn.] ◊ măĭ bun ćaĭ ĭe đi fluarĭa đi ćiĭ — najbolji čaj je od lipovog cveta [Por.] ♦ up. ćeĭ [Crn.] ćiĭ [Por.]		[Vidi]
3160	ćeća	cecia	тетка	ćeća (mn. ćeće) [akc. ćeća] (i. ž.) — tetka, očeva sestra ◊ ćeća la nuoĭ sa ḑîśe numa la suora lu tata — ćeća se kod nas kaže samo za očevu sestru ◊ uomu lu ćeća ĭe matușuoń — ćećin muž je teča ◊ ćećo, vinu pănă la nuoĭ — ćeća, dođi do nas ◊ la suora lu muma ḑîśem ćeĭkă — majčinoj sestri kažemo tekta [Stig] ◊ ćeće ĭe suora lu tata ș-alu muma — ćeća je majčina i očeva sestra (Zlot, zapadna polovina) ∞ ńam		[Vidi]
3147	ćeĭkă	ceică	тетка	ćeĭkă (mn. ćeĭke) [akc. ćeĭkă] (i. ž.) — tetka ◊ ćeĭkă ĭe suora lu tata ș-alu muma — tetka je očeva i majčina sestra ◊ uomu lu ćeĭka ĭe mutușuoń — tetkin muž je tetak (teča) [GPek] ◊ am ramas sarak đi mik, pî m-a krĭeskut ćeĭkă ku mutușuońu ka pi kopilu luor — ostao sam od malena siroče, pa su me podigli tetka i teča kao svoje dete [Por.] ♦ dij. var. ćeće ◊ ćeće, unđe mutușuońu? — tetka, gde je teča? (Zlot, zapadna polovina) [Crn.] ∞ ńam	(Ima umotvorina!)	[Vidi]
1525	ćiĭ	tei	липа	ćiĭ1 (mn.) (i. m.) — (bot.) lipa, (tilia platyphyllos) ◊ ćiĭu mirusă frumuos — lipa lepo miriše ◊ đin lubarĭ đi ćiĭ pîkurari fak buśin — od lipovog debla pastiri prave rikalo [Por.] ♦ dij. var. ćeĭ [Crn.] ♦ dij. var. ťiĭ [Kmp.]		[Vidi]
3816	pumeńit	pomenit	будан	pumeńit1(pumeńită) (mn. pumeńiț, pumeńiće) [akc. pumeńit] (prid.) — 1. budan, probuđen ◊ ḑaśe pumeńit în pat, nu puaće mult s-aduarmă đi grižă — leži budan u krevetu, ne može dugo da zaspi od brige 2. spomenut, imenovan ◊ ćeĭka a dat đi pomană la tuoț, ama paramama n-a fuost pumeńită ș-a veńit la ćeĭka-n vis mîńiuasă — tetka je na daći namenjivala svima, ali prababa nije pomenuta pa je došla tetki u san ljutita ♦ supr. ńipumeńit [Por.] ∞ pumeńi		[Vidi]
2948	žumuļală	jumuleală	черупање	žumuļală (mn. žumuļelurĭ) [akc. žumuļală] (i. ž.) — čerupanje, čupanje ◊ s-a dus muma la ćeĭka, să-ĭ ažuće la žumuļală, kă ćeĭka are mulće gaiń đi taĭat — otišla je mati kod tetke da joj pomogne u čerupanju, jer tetka ima mnogo živine za klanje ◊ sfadă mare întra muĭerĭ, o să fiĭe akușa vro žumuļală — velika svađa među ženama, biće skoro neko čupanje ♦ var. žumuļit ♦ var. žumuļitură [Por.] ∞ žumuļi		[Vidi]